Неколико ријечи о Бијељини

  • Posted by: vojin
  • 2019-05-19

Неколико ријечи о Бијељини

Бијељина се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске (Босна и Херцеговина) на 90 м надморске висине. То је након Бањалуке друго насеље по величини у Републици Српској и пето у Босни и Херцеговини. Смјештена је у равници Семберији и представља раскршће путева за Србију, Хрватску и унутрашњост Босне и Херцеговине.

Сматра се незваничним центром источног дијела Републике Српске са око 45.000 становника. Удаљена је 6 км (4 км) од границе са Србијом и 40 км (25 км) од Хрватске. Пошто се налази практично у средишту плодне равнице, представља један од центара производње и трговине хране. Главнину производње чине житарице пшеница и кукуруз те поврће као купус, паприка и парадајз. Воћарство и сточарство су такође заступљени, али у мањој мјери. Бијељина је препознатљива по великом централном тргу, чију љепоту употпуњава амбијент оближњег градског парка.

На климатске услове који владају на овом простору највише утиче сјеверни перипанонски дио, који припада умјерено–континенталном панонском појасу, што значи да су љета топла а зиме умјерено хладне, док просјечна годишња температура износи 10 °Ц. Средња јулска температура износи 22 °Ц, јануарска -1 °Ц. Падавине су кроз годину углавном равномјерно распоређене, а најинтезивније су у периоду мај—јуни, када су и најпотребније пољопривредним културама. Просјечно остварена количина падавина креће се од 1000 до 1100 мм/м².

Историја

Најстарији пронађени трагови обитавања датирају из периода неолита — старчевачке културе, 5-4. миленијум старе ере. Важно раскршће културних утицаја у неолиту, бронзаном добу и касније.

Бијељина је била једно од средишта панонско-илирског устанка.

Међу значајне личности 19. вијека убрајају се Филип Вишњић и Иво од Семберије, кнез бијељинске нахије, чији ликови се налазе на грбу града Бијељине.

Иако се име „Бијељина“ први пут помиње већ 1446. године, озваничено је тек 1918. године. Током владавине Аустроугарске град је носио име „Бјелина“ а прије тога „Белина“ и „Билина“.

Праисторија и антика

Најстарији потврђени трагови живота људи на простору данашњег града Бијељине потичу из млађег каменог доба — неолита — старчевачке културе (5.000 — 3.000 година п. н. е.). Такође, пронађени су и материјални остаци из периода бронзаног и гвозденог доба. Највише налаза из ових периода праисторије пронађено је у атарима села Остојићево, Батковић, Главичице, Дворови, Kојчиновац, Патковача и Тријешница. Kарактеристике грнчарије, оруђа и оружја недвосмислено потврђују културне везе прастановника Семберије са винчанском неолитском културом, односно, са културама бронзаног доба — вучедолском, костолачком и баденском.

У Дворовима код Бијељине откривени су експонати с краја бронзаног доба. Пронађени предмети потичу из женског гроба, из седмог вијека старе ере. Ријеч је о гарнитури појасних окова и спиралних украса, ниски од ћилибарских перли и стаклене пасте. Ови археолошки налази везују се за производе тракијско-кимеријског културног краја, из периода Гласиначке културе, круга чији је центар био на простору данашње Румуније и Kарпата, па чак можда и за древни народ Ските.

Археолошки налази из гвозденог доба везују се за долазак келтских племена, у предвечерје римских освајања (8-1. вијек п. н. е). У античком периоду (1-5. вијек нове ере) Семберија је, као и цијела Посавина, била дио римске провинције Паноније. Најзначајнија археолошка открића из римског периода налазе се на локалитетима Прекаје у Броцу (римска вила), Kојчиновац (надгробни споменик), Велика Обарска (оловна плочица култне намјене са представом тзв. Подунавских коњаника), Амајлије (бронзана фигурина висине 13 цм), Модран (остава римског новца), Дијелови (двије камене скулптуре лавова), а откривени су и локалитети у Јањи, Дворовима, Батковићу и Патковачи. Негђе на простору Доњег Подриња (на једној од страна Дрине) налазило се римско насеље Ад Дринум (На Дрини), али још увијек није познато његово тачно мјесто.

Стари Словени

Најстарији старословенски локалитет у Семберији налази се с обје стране Бистрика, између села Батковић и Остојићево и састоји се од четири мања локалитета (Јазбине, Орашчић, Градине и Челопек) који потичу из периода од 7. до 12. вијека. На локалитетима Јазбине и Орашчић пронађени су остаци насеља из 7-9., односно 10-12. вијека, са полуукопаним земуницама чији су зидови изграђени од шепера и набијене земље, док је најзначајнији налаз комплекс металуршких радионица на локалитету Челопек у којима се у 8. вијеку топило гвожђе и производиле гвоздене алатке о чему јасно свједочи налаз гусано-графитног лонца који се чува у Музеју Семберије у Бијељини. У то вријеме насеље на Бистрику, вјероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватала цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Средњи вијек

Прво помињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У „Љетопису попа Дукљанина“ помиње се једна побједа захумског кнеза Беле-Павлимира против Мађара „у равници Белина“. Ипак, због крајње непоузданости овог списа и бројних доказаних нетачности, данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи илочког бана. Документ на латинском језику о овом догађају чува се у Дубровачком архиву, у збирци Ламента де форис, том 20, пагина 71, који у преводу гласи:

„Дан 3. марта 1446. Богиша Богмиловић пред господином Алојзом кнезом дубровачким подноси тужбу против Вучића Прибишевића и Вучића Угриновића и Радића Гучића и осталих људи илочког бана Осварта; изјављујући да су га они опљачкали у Биелини и одузели му: у роби, дукатима, сребру и сукну — 435 дуката и два коња са оружјем и његову ођећу и један сребрени послужавник.“

Поред овога, налази средњовјековних надгробних споменика са староћирилским натписима, приликом радова на обнови Атик џамије у центру Бијељине, бацају ново свјетло на прошлост овог краја у предтурском периоду.[9] Иако ниједан споменик нема сигуран датум, палеографска анализа показује да су натписи настајали у дугом временском распону од друге половине 14. до средине 15. вијека, што значи да су неки подигнути и прије биљешке у Дубровачком архиву. Овим се још једном потврђује да је Бијељина у предтурском периоду била засебна жупа, а да је њено сједиште свакако било на мјесту гђе се налазила црква. Kроз ту жупу је пролазио пут који је водио из Подриња, тј. преко Сребренице, Kушлата, Зворника, Теочака и Бијељине према Митровици и Илоку. С тим главним путем овђе се састајао и пут који је водио од ријеке Босне тј. Добој града долином Спрече, затим преко Сребреника и Соли.

Средњи вијек у Семберији обиљежиле су сталне борбе за поревласт у овим крајевима између владара Србије, Босне и Мађарске, као и ситнијих феудалаца. Из времена средњег вијека потиче најстарија грађевина у Семберији и један од симбола Бијељине — манастир Тавна, за који се вјерује да је задужбина синова краља Драгутина краља Владислава ИИ и кнеза Уроша Немањића те да потиче с почетка 14. вијека.

Фрањевачки самостан Свете Марије, у пољима, у околини Бијељине помиње се 1514. године. Том раздобљу припадају тринаест стећака, од којих су два декорисана, а на четири се налазе фрагментарно читљиви написи. У засеоку Митровићима, село Горњи Драгаљевац, на два локалитета налазе се три стећка, од којих је један украшен мотивима биљне стилизације и представом животиње; као такав пренијет је на зграду драгаљевачке основне школе.

Архитектура

Најстарија јавна грађевина у Бијељини била је српска православна црква коју су порушили Турци османлије и на чијим су темељима изградили Атик џамију 1520. године као задужбина Сулејмана Величанственог или 1687-1891 као задужбина Сулејмана Другог,[13] на што указују надгробни споменици пронађени приликом обнове Атик џамије послије Одбрамбено-отаџбинског рата; при ископавању темеља на којима се налазе ћирилични натписи. Други важан објекат је Црква светог Ђорђа, саграђена 1872. године. И трећа најстарија грађевина која потиче из 1876. године је зграда у којој се налази Музеј Семберије. Градски парк датира од 1892. Бијељина се може похвалити највећим етно комплексом у Републици Српској и шире, односно Етно селом Станишићи .

Знаменитости

На главном тргу Бијељине, испред градске скупштине, налази се споменик Kраљу Петру Kарађорђевићу, реплика споменика подигнутог прије Другог свјетског рата. Освећење је обављено на свечаности на Петровдан 1937. године. Аутор оригиналног споменика је хрватски вајар Рудолф Валдец. Током Другог свјетског рата усташе су споменик склониле са трга и уништиле, а комунистичка власт је по завршетку рата одбила да га врати. Тек прве године рата у Босни и Херцеговини, 1992., реплика споменика је постављена на мјесто на коме се налазио и оригинални споменик, а на чијем мјесту је за вријеме СФРЈ био постаљен споменик борцима НОР-а. Аутор реплике је академски вајар Зоран Јездимировић.

Kултура

У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво Семберија које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије.[17] У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво „Велика Обарска“. Овде постоји Народна библиотека „Филип Вишњић“ у Бијељини.

Музеји

Бијељина има музеј Музеј Семберије који се налази у најстаријој згради у Бијељини а чији историјат је занимљив.

Поред стручног кадра Музеј располаже са четири изложбене сале површине по 105 м квадратних и салом за повремене изложбе, у којима се налазе три сталне музејске поставке са цјелодневном и свакодневном отвореношћу.

Археолошка изложба се налази у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека. Ту је смјештена највећа и најзначајнија колекција средњовјековних натписа у БиХ и шире са 23 ћирилилична натписа на старословенском језику српске редакције.

Школство

У средњем вијеку хришћани су се писму учили углавном у манастирима. Прва основна школа у Бијељини је отворена 1838. године. 1902. године ова школа је реновирана, додан је један спрат и још неколико учионица. У периоду између 1893. и 1895. године ту је као наставник радио Јован Дучић. Све до 1919. године школа је била смјештена у овој згради, када је предана на управу новоотвореној реалној гимназији.
Основе школе

Kрајем Другог свјетског рата је промијењен школски систем, па је 1951. године отворена прва осмогодишња основна школа, а пет година иза тога и друга. Kасније су отворене основне школе 1959. и 1966. године. Од 1953. године у граду постоји и основна музичка школа, у згради бивше Српске штедионице. Једна од школа је Основна школа Свети Сава (Бијељина).
Средње школе

Средње школе у Бијељини су сљедеће:

Гимназија „Филип Вишњић“
Музичка школа „Стеван Стојановић Мокрањац“ (основна и средња)
Пољопривредна и медицинска школа
Техничка школа „Михајло Пупин“
Економска школа

Високо школство

Од 1992. године, Бијељина има и установе за високо и више школовање. Током година су се отварали нови приватни и државни факултети, а данас функционишу сљедећи:

Универзитет у Источном Сарајеву
Правни факултет
Факултет пословне економије
Педагошки факултет
Пољопривредни факултет
Приватни универзитети
Универзитет Синергија
Слобомир П Универзитет
Универзитет „Апеирон“
Универзитет „Бијељина“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Bosnian BS English EN Serbian SR